Moj put do Kleka i natrag

Kad sam prvi put čula da će biti prva nacionalna duhovna obnova, vjerujte mi da sam bila jako uzbuđena i sretna. Vidjet ću framaše koje dugo nisam vidjela.

Dugo sam čekala taj dan i na sam dan susreta došlo mi je da odustanem. Zašto? Zato što jedna cura iz moje Frame ipak nije išla.

Bilo mi je jako žao. Ne znam ni sama zašto sam išla. Možda zbog moje slabe vjere i molitve. Nisam imala toliko žara više kao nekad. Kao onaj dan kad sam prvi put čula za ovaj događaj.

Moram priznati da mi se nije svidio program kojeg sam dobila. Sve je to bilo molitva na molitvu na molitvu. Sad shvaćam da mi je upravo taj program i trebao.

Uvesti više molitve u život. Probuditi se s Isusom. Provesti dan s Isusom. Zahvaliti Isusu i zaspati uz Njega. Bez mobitela. Bez interneta. Moja povezanost mora biti s Isusom.

Taj jedan dan smo i planinarili. Penjali se do Kleka. Moram priznati kako sam sve to drugačije zamišljala. Nisam očekivala da će biti toliko strmo i toplo na toj uzvisini. Naravno, jer sam hodala. Bilo mi je teško penjati se, a s druge strane želiš do cilja. Želiš uspjeti?! Nema pada! Nema predaje! Samo idi!

Znate na čemu sam bila najviše zahvalna? Na onom pogledu gdje se nije vidjelo ništa. Samo magla. Ja sam stala i uživala u vjetru Duha Svetoga što je puhao u moje lice. Da me rashladi.  Uživala sam u tom daru kojeg mi je poklonio On. Sretna sam bila što sam došla do jedne planinarske kuće. Bilo je hladno, ali toplo u srcu.

Bojala sam se spuštanja. Padala je kiša. Bilo je mokro, sklisko i blatno. Nisam pala kao neki. Ja sam pala, ali duhovno i ustala

Trebao mi je ovaj Klek da otkrijem Boga. Trebao mi je taj spust da vidim trenutke kako drugi oko mene padaju, a ja stojim. Sama idem, polako, skoncentrirano na svaki kamen i sigurno. Sama, iako mi se nudila pomoć.

Nisam htjela. Trebalo mi je da vidim tu moć ustajanja uz pomoć Njegove ruke. Uz pomoć bratstva – braće i sestara. I to je ono najljepše što se dogodilo na ovoj obnovi.

Sad znam da me vodio On za ruku, a istovremeno mi je i pokazao koliko imam braće i sestara koji su voljni pomoći. Meni, tebi, svima. Da budem radosna. Da me nikada neće ostaviti.

Geslo je bilo: “Sve i u svemu Krist”. S moje strane geslo se ostvarilo. Hvala Mu na tome.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s