Moje sličice u džepu – zahvala

Sjećam se dana kada mi je kolumnist Filip pristupio i rekao da i on piše za Frama-portal. Kolumna će se zvati “Sličice u džepu”. Objašnjavao je on meni o tome, ali nisam ga baš slušala. Nije znao da ja već otprije znam tu informaciju i da o njoj razmišljam. Dva kolumnista iz istog područja. Hvale nas i dobivamo pozitivne komentare. Nekima je to možda super, ali meni…

Kao što netko hvata ribu, tako i mene hvata ljubomora. Ja se iz te mreže ne znam izvući. Potrebna mi je pomoć. Tada sam to priznala nekim ljudima, kao i njemu, a sada priznajem i vama: oni su mi pomogli. Hvala svima na lijepim riječima. Podigli su i ono malo mene, ali ponekad opet znam osjetiti taj kamen kako me vuče prema dolje.

Dubokoumnim razmišljanjem došla sam do zaključka kako je Filip, skupa s njegovom kolumnom, zapravo dar meni. To je Božji dar. U tom daru naći ćeš puno toga što će te dovesti do Boga. U tom daru ima i poruka a ta poruka glasi: “Prihvati sebe! Cijeni sebe! Ti si ono što jesi! Jednostavna i ponizna srca”. Hvala Ti što gaziš moj ego. Moju hvalu. Neka bude sve na Tvoju Slavu. Želim biti Tvoja olovka. Želim biti malena. Želim biti tvoja.

Pišući dalje, došli smo i do “Sličica u džepu”. Sad su mi te njegove sličice kao priroda i društvo. Moja sličica u glavi izgleda ovako: čovjek stoji i u ruci drži kompas ili moderniji GPS. Pomoću tih stvarčica traži pravi put.

Tako nekako su mi i Filipove “Sličice u džepu”. One vode do razmišljanja i usmjeravanja do Boga. Kompas nas navodi na put (uzet ćemo u obzir da se znamo koristiti njime), a oko nas su sličice (priroda i društvo) koje treba dobro promotriti: one su dokaz Božje postojanosti.

U ovom mjesecu sam se zapitala: koje su moje sličice u džepu? Kako one izgledaju? Realno, nitko od nas nema sličice u džepu. One prave. Prije ću ti izvaditi mobitel iz džepa i pokazati galeriju slika nego sličice u džepu. Zamišljam i da sam Gore kod Njega i On me pita: “Koje su tvoje sličice u džepu?”. Moj bi odgovor bio: “Samo TI znaš”. U tom trenutku Njega neće zanimati sličice u kojima si ti, nego one u kojima su drugi. Imaš li i ti takve sličice? Sličice u kojima daješ sebe drugima. Gdje je poniznost na vrhu.

Koje su, pak, moje sličice u džepu? To bi definitvno bila slika mene, a okolo bi bili ljudi koji se okreću od mene. Prikazuje poniznost. Druga bi bila slika Frame koja bi predstavljala radost. Na zadnju sliku stavila bih sebe. U samoći svojoj. Pokraj mene bi bio On, a ja ga, naravno, ne vidim. Ja pišem, a On tiho šapće da dođe do mog srca. Ta slika prikazuje jednostavnost i moj talent. Kad čujem riječi, dajem ih i drugima. Učinim ono najmanje što mogu. To je pisanje ovih malih, skromnih i jednostavnih riječi.

Hvala vam svima na podršci koju dajete meni i Filipu. To što nas čitate znači nam jako puno i lijep nam je poticaj. Vi ste kao neka bura koja nas gura naprijed. Hvala dragom Bogu na svemu ovome i što nam još uvijek govori u tišini.

Kako bih se ispričala zbog ljubomore, ova kolumna bit će posvećena mom bratu u Kristu, kolumnistu ovog portala Filipu. Volim tvoje “Sličice” i hvala ti na njima. Hvala što nas svojim pisanjem vodiš do Njega.

1 Comment

  1. Ajme kako divno 🙂 Kad ti netko posveti kolumnu 🙂 Hvala što si mojim sličicama dala jednu novu notu, jednu interpretaciju. Iskreno, poticajno, hrabro…

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s